Alergije i hitni kontakti: šta da zapišeš dok upisuješ dete.

Na upisu, ne na prvom času

Alergije i hitni kontakti pitaj dok popunjavaš upis, u isto vreme kad pitaš ko sme da preuzme dete. Ako ostaviš za kasnije, kasnije ne stigne. Roditelj koji žuri na posao ipak može da odgovori na tri kratka pitanja. Ti možeš da ih pročitaš predavaču pre nego što dete uopšte uđe u salu.

Ovo nije medicinski upitnik i ne pretvara školu u ambulantu. Ne tražiš dijagnoze, nalaze ni dozvole da lečiš. Tražiš ono što menja običan čas: čega dete ne sme da se dotakne, da li uopšte sme da bude kod tebe lek, i koga zoveš ako nešto nije u redu.

Šta zapišeš o alergiji

Piši reči roditelja, ne svoju skraćenicu. Ako kaže da dete ne sme orah i da ne deli užinu, to i napiši. Ako doda da reakcija ide brzo i da odmah zoveš, zapiši i to kao njegovu rečenicu, bez tumačenja šta bi ti uradio. Tumačenje nije tvoj posao na papiru.

• Na šta. Hrana, ubod, materijal u sali, miris. Onoliko konkretno koliko roditelj zna da kaže.
• Šta dete na času ne radi. Ne deli užinu, ne jede kolač sa probe, ne koristi određeni materijal. Ovo predavač može da ispoštuje bez ikakvog medicinskog postupka.
• Koga zoveš. Ime sa spiska hitnih kontakata, ne cela porodica u krug.
• Datum zapisa. Da znaš da li je vest stara i da li je posle stigla izmena.

Ako roditelj kaže da alergije nema, i to upiši, sa datumom. Prazno polje posle izgleda kao da si zaboravio da pitaš. Nema, upisano u martu, je odgovor. Praznina nije odgovor.

Lek koji škola ne daje

Podrazumevano pravilo, dok nije drugačije zapisano: škola ne daje lek. Predavač nije tu da odmeri dozu ni da odluči da li je sada trenutak. Ako dete donese kesicu i kaže da treba da popije, to nije dogovor. Vrati kesicu roditelju i reci pravilo.

Izuzetak postoji samo ako si ga hteo, i samo ako je napisan. U zapisu tada stoje tri stvari, bez uputstva kako se lek daje: koji lek, koja osoba iz škole je prihvatila da bude ta osoba, i u kojoj situaciji roditelj kaže da se javljaš njemu odmah. Sam opis davanja ne pišeš ti iz glave. Ako ga nema od roditelja i lekara, izuzetak ne postoji, i vraćaš se na osnovno pravilo.

Šta da kažeš na upisu, jednom rečenicom

Reci je naglas, ne samo u papiru: lek ne dajemo, osim ako to posebno napišemo i oboje potpišemo. Ako vam takav dogovor treba, donesite ga pre prvog časa, ne usred časa. Većina časova takav dogovor nema, i to je u redu. Čas i dalje može da se drži, samo bez leka u fioci predavača.

Dva broja koja se stvarno javljaju

Jedan broj je malo. Mama je na sastanku, telefon je na tihom, a tebi treba neko ko može da dođe ili da kaže šta dalje. Zato tražiš dva odrasla. Drugi nije Viber iste osobe. Drugi je druga osoba.

1. Ime, odnos prema detetu, broj. Na primer mama, pa tata ili baka.
2. Koji broj zoveš prvi tokom časa.
3. Do kada taj broj važi. Ako je baka samo ove nedelje u gradu, to napiši, da u novembru ne zoveš broj koji više nije pravi.
4. Da li ta osoba sme i da preuzme dete, ili samo da se javi. To su dva spiska. Ko sme da odvede dete detaljnije stoji u tekstu o tome ko može da preuzme dete.

Broj predavača nije zamena za broj roditelja. I broj hitne službe nije nešto što ti ovde propisuješ umesto roditelja. Ti imaš koga da zoveš iz porodice, odmah, svojim jezikom. Sve ostalo što porodica želi da doda, dodaje ona, a ti to čuvaš kao njihovu rečenicu.

Gde to stoji kada čas počne

Zapis u svesci koji predavač ne otvori ne vredi. Pre časa, osoba u sali treba da vidi samo ono što menja taj čas: ime deteta, čega da se kloni, koga da zove. Ne treba joj cela priča sa upisa.

Kada roditelj javi promenu, menjaš karton istog dana. Stari papir baš posle toga sklanjaš, da neko ne pročita prošlogodišnji broj. Ako imaš zamenu, zamena dobija isti izvod, ne usmenu rečenicu u hodniku. Usmena rečenica zaboravi orah, a zapamti samo ime.

Čega na času nema, i bez lekara

Dok ne stigne drugačiji dogovor, na času nema zajedničke užine koja se deli ako u grupi ima dete koje nešto ne sme. Nema kolača za rođendan koji nisi najavio roditeljima te dece. To nije lečenje. To je obična organizacija, i predavač može da je ispoštuje bez ikakvog medicinskog znanja. Ako nisi siguran da li nešto sme, ne nudiš, i zoveš broj sa spiska.

U programu Klasiko alergiju i brojeve upisuješ u belešku uz polaznika, da predavač ne traži septembarski mejl. Beleška je podsetnik šta je roditelj rekao. Nije uputstvo za postupak i ne širi se u grupni razgovor roditelja.

Zaključak

Na upisu zapiši alergiju rečima roditelja, jasno reci da lek ne daješ osim po posebnom dogovoru, i uzmi brojeve dva odrasla. Predavač to vidi pre časa. Promenu upisuješ istog dana. Ništa od ovoga nije medicinski savet.

U vrtiću je isti spisak još važniji, jer je dete tu duže i užina je češća nego na času od sat vremena. Poveži ga sa evidencijom dolazaka, da osoba koja dete prima ujutru vidi i ko ga odvodi i koga zove.

Česta pitanja

Da li škola treba da daje lek detetu?

Ne, osim ako si to sa roditeljem posebno i pismeno dogovorio: koji lek, ko od osoblja i u kojoj situaciji. Ako takvog dogovora nema, lek ostaje kod roditelja. Ovaj tekst ne opisuje doze ni način davanja. To nije medicinski savet, nego granica šta čas sme da preuzme.

Šta tačno da zapišem o alergiji?

Ono što roditelj kaže svojim rečima: na šta, čega dete ne sme da se dotakne ili pojede na času, i koga odmah zoveš. Nemoj da prevodiš to u dijagnozu ni u savet šta da uradiš ako se reakcija desi. Ako ti treba postupak, tražiš ga od roditelja i lekara, ne iz ovog teksta.

Zašto dva broja, a ne jedan?

Jedan broj često ne diže slušalicu usred sastanka. Drugi broj treba da bude drugi odrastao, ne drugi telefon iste osobe. Uz svaki broj napiši ko je to detetu i koji je prvi koji zoveš tokom časa. Broj bez imena ne pomaže kada si u žurbi.

Gde predavač vidi ove podatke na dan časa?

Na kartonu grupe koji otvara pre časa, ne u mejlu od septembra. Kada roditelj javi promenu, menjaš zapis istog dana i kažeš predavaču da je spisak nov. Stari papir u fioci je opasniji od praznog, jer deluje tačno.