Šahovski klub za decu: nivoi, klubsko veče i kalendar turnira.

Nivo po partijama, ne po razredu

Šahovski klub za decu napravi loš čas kada sve uzraste stavi za iste table jer „ionako je šah”. Dete koje prvi put vidi konja i dete koje već meri vreme ne uče istu stvar. Predavač onda objašnjava pravila jednima, a drugi igraju sami i prave buku. Podeli bar na dve grupe čim imaš dovoljno dece da obe žive.

Prelazak nije diploma. Predavač kaže roditelju: dete završava partiju bez podsećanja na pravila, zato ide u sledeću grupu, u drugi termin. Dok roditelj ne potvrdi termin, dete ostaje gde jeste. Kako nivoi rade i van šaha, da etiketa ne postane nagrada, vidi u tekstu o grupama po nivou.

Kada je grupa ipak mešovita

Dok nemaš dovoljno dece za dve grupe, čas ipak podeli na dva stola. Prvih dvadeset minuta svi čuju jedno pravilo. Onda početnici rade zadatak, a ostali igraju. Ne drži jakog igrača ceo čas kao pomoćnog učitelja. To je zgodno tebi jednom, a njemu dosadno stalno, i uskoro prestane da dolazi.

Čas i klubsko veče

Čas ima cilj: danas mat, danas rošada, danas jedna partija koju predavač stigne da pogleda. Klubsko veče nema novu lekciju. Deca koja već znaju pravila dolaze da igraju, sat stoji na stolu, predavač rešava spor oko poteza i ne drži predavanje. Ako veče pretvoriš u još jedan čas, nemaš ni veče ni čas. Ako čas pretvoriš u slobodno igranje, početnici odu kući bez ijednog naučenog poteza.

Napiši ko sme na veče. Obično deca iz grupe koja već igra partije, plus gost ako ima table i ako roditelj zna da to nije čas. Veče ima kraj. Ne traje dok se poslednji roditelj ne pojavi. Roditelj koji kasni dobija vreme do kada dete čeka, ne otvorena vrata do devet.

Kalendar turnira pre prve prijave

Na početku sezone izaberi nekoliko turnira koje klub stvarno prati. Ne sve koji postoje u gradu. Za svaki napiši datum, mesto, da li ideš sa decom i kolika je kotizacija kada je poznata. Primer kotizacije: 1.200 RSD, i to je trošak organizatora turnira, ne tvoja članarina. Ako iznos još ne znaš, napiši „kotizacija ide posebno, javimo kad stigne”, a ne okvirnu cifru koju ćeš posle da ispravljaš.

Ne ide svako dete. Ide ono čiji roditelj prijavi u roku, i čiji nivo predavač kaže da može da sedi četiri sata. Početnik na turniru gde partija traje dok se on ne rasplače nije promocija kluba. Priprema za taj izlazak, šta nosi i kako izgleda dan, poseban je posao, opisan u tekstu o pripremi za takmičenje. Ovde samo držiš kalendar da subota ne iskrsne u četvrtak.

Šta roditelj čuje o pobedi

Reci unapred da dete može da izgubi sve partije i da i dalje vredi što je otišlo. Ne obećavaš plasman. Posle turnira javljaš da li je dete odigralo svoje partije i kada je sledeći čas, ne analizu od sat vremena u poruci. Dete koje hoće analizu dobija je na sledećem času, na tabli, ne u autu pred roditeljem.

Table, figure i sat

Broj kompletnih tabli jednak je broju parova koji igraju u isto vreme, plus jedna rezerva. Nedostajući konj nije „daj da igramo bez njega”. Imaš kutiju rezervnih figura ili taj komplet ne izlazi na sto. Sat za partije držiš u turnirskoj grupi i na klubskom večeru, ne kod početnika kojima sat samo smeta.

Oprema se prebroji na kraju večeri, ne jednom u septembru. Figura koja ode kući u džepu pravi rupu tek kada sledeća grupa sedne. Ime na kutiji pomaže ako deca nose table kući, i tada piše do kada se vraća. Bez roka kutija ostane u tuđem stanu do leta.

Šta članarina pokriva

Članarina pokriva čas, i veče ako si ga uračunao. Turnir ne pokriva, osim ako si baš to napisao. Prevoz do turnira je poseban dogovor: ili roditelj dovodi dete, ili ideš ti i kažeš da li se to plaća posebno. Ne mešaj te stavke u jednu rečenicu „sve je u članarini”, pa da u martu objašnjavaš zašto ipak nije.

Šah nema polaganje za pojas. Nivo se ne kupuje ispitom. Ako roditelj dolazi iz sporta gde dete polaže za traku, reci da ovde prelazak vidi predavač po partijama. Taj drugi svet, da ga ne mešaš sa svojim, opisan je u tekstu o polaganju za pojaseve. Tebi je dovoljno da ne praviš ispit samo zato što neko traži papir.

U Klasiku početnike i decu koja igraju na satu vodiš kao dve grupe, a članarina stoji uz grupu, pa turnirska kotizacija ne uđe u mesečni iznos samo zato što je isti mesec.

Zaključak

Šahovski klub za decu drži nivo po partijama, čas odvojen od klubskog večera i kalendar turnira koji ne jede sve subote. Članarina je čas. Kotizacija je posebna stavka kada je poznata. Table se broje na kraju večeri.

Isto važi kada klub deli prostor sa edukativnim centrom: šah nije produžetak stranog jezika, ima svoj sat, svoj nivo i svoj kraj.

Česta pitanja

Po čemu deliti decu u šahovskom klubu?

Po onome što već igraju, ne samo po razredu. Početnik uči pravila. Sledeća grupa igra cele partije i posle njih kratko prolazi jedan potez. Dete koje već ide na turnire ne sedi ceo čas pored onoga ko još meša kralja i damu. Prelazak kažeš kada dete stvarno odigra partiju, ne kada roditelj traži.

Čemu služi klubsko veče ako već imamo čas?

Čas ima zadatak i predavača koji vodi. Klubsko veče je igranje: dogovorene partije, sat na stolu, manje priče. Nije zamena za čas i nije čuvanje dece dok roditelj završi posao. Ako ga praviš, ima sat početka, sat kraja i ko sme da dođe, obično deca koja već znaju pravila.

Kako da kalendar turnira ne pojede časove?

Na početku sezone napiši koje turnire klub stvarno prati. Za svaki koji jeste tvoj stoje datum, mesto, kotizacija i da li ideš sa njima. Primer kotizacije od 1.200 RSD napiši čim je poznata, kao primer troška organizatora, ne kao tvoju članarinu. Čas te nedelje ostaje za one koji ne putuju.

Da li šah ima ispite kao pojasevi?

Nema pojaseve ni ispit koji otvara sledeću grupu. Nivo vidiš po partijama i po zadacima na času. Turnir nije ispit koji dete mora da položi da bi ostalo u klubu. Ako roditelj traži diplomu svakog meseca, objasni da napredak ovde izgleda kao mirnija partija, ne kao nova traka.