Priprema kluba za takmičenje: ko putuje, ko plaća i šta zapisuješ.

Pre najave, ne posle nje

Priprema kluba za takmičenje počinje pre nego što u grupu staviš datum. Dok datum visi bez spiska, svaki roditelj misli da njegovo dete ide, ili niko ne misli, i oba ishoda prave gužvu. Prvo odluči četiri stvari, pa tek onda piši poruku: ko je na spisku, ko plaća poseban iznos, do kada treba odgovor, ko je odrasli koji ide sa decom.

Ovo nije polaganje za pojaseve. Ispit u sali, pred svojim roditeljima, drugi je događaj, i o njemu piše tekst o polaganju za pojaseve. Nije ni osnivanje kluba. Kako se klub uopšte vodi tokom godine, van jednog izlaska, stoji u tekstu o vođenju sportskog kluba za decu. Ovde je samo put.

Ko putuje, a ko ostaje na treningu

Spisak je imenima, ne „pioniri”. Pionir koji nije spreman ostaje na treningu, i to mu kaže trener, ne grupa roditelja. Roditelj deteta koje ne ide dobija kratku privatnu poruku, da ne sazna iz ćutanja. Dete koje ide dobija poruku sa mestom, satom polaska i šta nosi.

• Ime i uzrast, da se vidi da li uopšte ulazi u kategoriju koju prijavljuješ.
• Da li je na poslednjim treninzima radilo ono što se tamo traži. To pitaš trenera, ne dete.
• Da li roditelj može da ga dovede na mesto polaska u taj sat.
• Da li ide i roditelj, ili dete ide samo sa klubom. To menja broj mesta u prevozu.

Ako spisak poraste pred sami polazak, ne širiš kombi preko mesta. Kažeš da je prijava zatvorena. Izuzetak u subotu ujutru ostavi dete bez saglasnosti i tebe bez sedišta.

Prevoz i odrasli

Napiši ko vozi, odakle se kreće i u koliko sati je poslednji ulazak. Jedan odrasli je zadužen za spisak na ulasku, ne „svi malo gledamo”. Ako dete nije tu u dogovoreni minut, zoveš roditelja pre polaska, ne sa pola puta. Hitan kontakt i ono što dete ne sme da jede putuju sa trenerom, u papiru, ne u sećanju. Gde taj papir inače stoji u klubu, vidi u tekstu o alergijama i hitnim kontaktima.

Ko plaća poseban iznos

Članarina i kotizacija nisu isti novac. Napiši iznos, šta pokriva i šta ne pokriva, pre nego što iko uplati. Ako klub snosi prijavu, reci i to, da roditelj ne šalje novac „za svaki slučaj”. Ako roditelj plaća, rok je pre prijave organizatoru, ne na dan puta u kešu koji niko ne stiže da prebroji.

Poseban iznos vodiš kao posebno zaduženje, sa rokom. Ko je platio vidi se pre polaska. Ko nije, ne ostaje „videćemo u kombiju”.

Saglasnost pre nego što dete uđe u prevoz

Saglasnost je kratka. Roditelj vidi gde dete ide, kada, sa kim i kako da ga dobiješ. Odgovor „slažem se” na tu poruku dovoljan je ako si rekao da pisani odgovor važi. Ko ćuti, nije prijavljen. Ne voziš dete zato što je „ionako uvek dolazilo”.

Fotografisanje na takmičenju nije deo ove poruke, osim ako već imaš saglasnost za snimke. Ne kačiš lice deteta u grupu roditelja kao dokaz da je klub bio. Rezultat, ako ga javljaš, javi bez rangiranja dece koja nisu prošla.

Šta ostaje zapisano

Pre polaska, na jednom papiru: ime, saglasnost da ili ne, kotizacija da ili ne, da li dete ide. Posle povratka dopiši da li je stvarno putovalo. To je cela evidencija ovog izlaska. Ne treba ti obrazac saveza da bi tvoj klub znao koga je vozio.

Ako želiš rezultat zbog sledećeg spiska, upiši ga u belešku tog člana, ne na zid. Sledeći put ne biraš „po osećaju ko je bio dobar”, nego po tome ko je bio na spisku i šta je trener zapisao. Papir ostaje kod tebe, ne u grupi u kojoj se čitaju tuđi plasmani.

Dan kada ostali treniraju

Deca koja ne putuju i dalje imaju trening, osim ako si ga otkazao jer nema trenera. Otkaz ide istom porukom kao i svaki drugi otkaz, na vreme. Ne ostavljaj salu zaključanu, a roditelje da dođu jer „valjda znaju da smo na takmičenju”.

Jutro polaska

1. Prozivka po spisku, ne po tome ko je došao prvi.
2. Ko nema saglasnost, ne ulazi, čak i ako stoji tu sa torbom. Zoveš roditelja.
3. Hitan kontakt je kod odraslog koji ide, u papiru, telefon ima signal pre polaska.
4. Jedna poruka roditeljima koji su ostali kući kada stignete, i jedna kada krenete nazad. Ne prenos uživo iz svake runde.

Zaključak

Priprema kluba za takmičenje je spisak imena, poseban iznos ako ga ima, saglasnost pre polaska i zapis ko je stvarno putovao. Cela grupa ne ide sama od sebe. Ćutanje nije pristanak. Trening za one koji ostaju ili se otkaže na vreme, ili se održi.

Kotizaciju vodiš kao posebno zaduženje, odvojeno od članarine, uz IPS QR. Program Klasiko tako ne meša mesečni iznos i jednokratni trošak puta. Za klubove u borilačkim veštinama isti papir važi i kada je izlazak u drugom gradu, a ne u tvojoj sali.

Česta pitanja

Da li cela grupa sa utorka ide na takmičenje?

Ne sama po sebi. Ide onaj koga si stavio na spisak, po uzrastu, kategoriji i tome da li je trenirao ono što se tamo radi. Grupa od utorka može da ostane na treningu dok petoro putuje. Ako na spisak dodaš dete u poslednji čas, i dalje ti trebaju saglasnost i odgovor ko plaća.

Da li je kotizacija već u članarini?

Samo ako si to napisao unapred, jasno, i roditelj je to video pre prijave. U većini klubova članarina pokriva trening, a prijava, prevoz ili oba idu kao poseban iznos. Napiši šta iznos pokriva i šta ne pokriva, na primer hranu ili kartu za roditelja. Ne skrivaj trošak u rečenicu „sve je u članarini” ako nije.

Kakva saglasnost ti treba od roditelja?

Ime deteta, naziv i datum takmičenja, mesto, ko vozi ili ko je odrasli odgovoran, i da možeš da ga dobiješ na telefon ako nešto krene naopako. Dovoljna je pisana poruka u kojoj roditelj kaže da se slaže, ako si unapred rekao da takav odgovor važi. Ko nije odgovorio, ne ulazi u kombi.

Šta zapisujem kad se vratimo?

Ko je putovao, ko je ostao, da li je kotizacija plaćena i da li je saglasnost stigla. Rezultat može u belešku tog člana ako ti treba za sledeći izbor, ne kao rang lista u grupi roditelja. Ne zapisuješ tuđi poraz da bi se čitao u hodniku. Sledeći spisak praviš iz ovog, a ne iz sećanja.