Likovna radionica za decu: materijal, sušenje radova i mala izložba.

Uzrast i koliko dece staje za sto

Likovna radionica za decu puca kada u istu grupu staviš predškolca i dete koje već meša boje samo. Mlađima treba kraći čas, deblja četka i predavač pored stola. Starijima treba mir da završe rad koji traje više od jednog časa. Ako ih spojiš zbog broja upisa, čas postane čuvanje, a radovi ostanu nedovršeni jer niko nije stigao do kraja.

Brojeve godina uzmi kao okvir, ne kao zid. Gledaš da li dete može da sedi do kraja zadatka. Koliko polaznika uopšte staje u grupu, van likovnog, piše u tekstu koliko polaznika u grupi. Za sto važi uže pravilo: svako dete ima površinu na koju staje papir i čaša, a lakat ne ulazi u tuđi rad. Ako nema te površine, grupa je puna i pre nego što je stolica puna.

Ko plaća boju, papir i četke

Pre upisa napiši jednu rečenicu: materijal je u ceni, ili se plaća posebno. Primer posebne naknade: 800 RSD za ciklus od četiri časa. To je primer, ne cena koju treba da prepišeš. U naknadu ulazi ono što deca troše zajedno: papir, tempera, četke koje ostaju u sali. Ne ulazi skupi set koji dete nosi kući, osim ako si baš to obećao.

Ako roditelj hoće da donese svoje, reci šta sme: kecelja da, bočica nepoznate boje ne, jer je nećeš mešati sa ostalima i ne znaš kako se skida sa stola. Zajednički materijal je isti za svu decu tog časa. Inače jedan sto radi sa tri boje, a drugi sa dvanaest, i izložba na kraju izgleda kao da nisu bili u istoj radionici.

Šta predavač spremi između grupa

Između dve grupe treba minutaža za vodu, krpe i sto koji nije lepljiv. Ako raspored lepi čas uz čas bez tog procepa, druga grupa sedne u tuđu boju. To nije „kreativni nered”. To je sledeći rad pokvaren pre nego što počne. U raspored ubaci kratku pauzu, ili smanji grupu dok pauza ne stane.

Gde se rad suši i kada ide kući

Mokar rad ne ide u ranac preko sveske. Treba ti površina koja nije sto sledeće grupe: polica, uže sa štipaljkama, ili fascikla sa imenom ako je rad već suv. Ime piše na poleđini čim rad stane, ne na kraju dana kada su tri sunca i niko ne zna čije je.

Roditelju reci dan preuzimanja. Obično je to poslednji čas ciklusa, kada je većina radova suva. Ako neko mora da ponese ranije, nosi mokro u fascikli koju ti daš ili oni donesu, i zna da se boja može otisnuti. Rad koji niko ne preuzme ne čuvaš do leta. Napiši rok, na primer dve nedelje, pa policu isprazni. Inače januarski radovi stanu septembarskim na put.

Mala izložba na kraju ciklusa

Izložba u radionici je sat u kome roditelji te grupe vide radove na stolovima. Nije koncert, nije bina i nije razlog da šiješ kostim. Plesna škola ima svoj godišnji nastup, i to je drugi posao. Ovde su papiri, imena i kratka rečenica predavača šta je grupa radila: linija, boja, jedan motiv. Traje koliko traje razgledanje, ne veče sa programom.

Ako hoćeš da radove vidi i neko van grupe, prvo pitaj za fotografiju. Dete pored rada i rad bez lica nisu ista stvar. Pristanak se traži pre nego što slika ode bilo gde, o čemu piše tekst pristanak za fotografije dece. Bez pristanka slikaš papir, ne lice. Javni čas na kraju polugodišta, ako ga već praviš za druge programe, može da primi i ovaj sto, ali likovna radionica ne mora da čeka jun da bi roditelj video rad. Kako takav susret da ostane mali, vidi u tekstu o javnom času na kraju polugodišta.

Šta ne obećavaš

Ne obećavaš nagradu, žiri ni da će svaki rad biti u ramu. Obećavaš da će rad biti sa imenom i da će roditelj moći da ga vidi. Dete koje nije završilo i dalje ima šta da pokaže: skicu, ili rečenicu šta je htelo. Prazan sto pravi sramotu koju mala izložba ne treba da pravi.

Kecelja, fleke i šta roditelj treba da zna

Na prvom času reci da boja može da ostane na rukavu. Kecelja pomaže, ne čuva beli duks. Ako je to problem, neka dete dolazi u majici koju sme da ofarba. Ne izvinjavaj se za fleku koja je deo časa, ali nemoj ni da pustiš dete kući kao paletu ako imaš krpu i minut vode.

U Klasiku ciklus vodiš kao grupu, sa rasporedom i članarinom, a spisak materijala za taj ciklus ostaje u belešci, da se naknada ne pomeša sa cenom samog časa.

Zaključak

Likovna radionica za decu traži uzrast koji može da sedne za isti zadatak, jasnu rečenicu ko plaća materijal, mesto gde se rad suši i dan kada ide kući. Mala izložba je razgledanje za tu grupu, ne predstava.

Isto drži i edukativni centar koji pored jezika ima sto sa bojama: čas ima kraj, rad ima ime, a sledeća grupa ima čist sto.

Česta pitanja

Da li je materijal u ceni časa ili se plaća posebno?

Izaberi jednu varijantu i napiši je pre upisa. Ili je materijal u ceni časa, ili ide posebna naknada jednom u ciklusu. Primer naknade: 800 RSD za mesec dana radionice. Ako mešaš, jedan roditelj misli da je sve plaćeno, a drugi donese svoje boje koje niko ne otvori. Broj je primer, ne preporučena cena.

Kada dete sme da ponese rad kući?

Kada je suv, ili kada roditelj prihvati da ga nosi mokrog u posebnoj fascikli. Napiši koji dan je preuzimanje, obično poslednji čas ciklusa. Rad koji ostane posle tog dana nije izgubljen deo deteta: dogovori koliko dugo ga čuvaš, na primer dve nedelje, pa ga skloniš da oslobodiš policu.

Koliko dece staje na likovni čas?

Onoliko koliko ima mesta za papir, čašu sa vodom i lakat koji ne ulazi u tuđi rad. Manja deca traže više stola po detetu i kraći čas. Starija mogu duže da sede, ali i dalje ne više nego što predavač stigne da obiđe. Broj napiši pre upisa, ne kada je stolica već suvišna.

Da li mala izložba traži fotografisanje dece?

Ne mora. Izložba može da bude stolovi sa radovima i roditelji te grupe, bez objave na profilu. Ako hoćeš fotografiju, traži pristanak pre nego što telefon izađe, i nemoj da slikaš dete koje pristanak nema, čak i ako stoji pored svog rada. Rad sme da se slika i bez lica.