Škola glume za decu: proba, čas i mala predstava bez haosa.

Čas, proba i dan predstave nisu isti termin

Škola glume za decu ima tri različita dana, i roditelj treba da ih razlikuje po poruci. Redovni čas je svake nedelje: vežba, igra, kratak tekst koji se ne pamti za binu. Proba je period pred predstavu, kada već postoji komad i kada se scene spajaju. Dan predstave je jedan termin, sa vremenom dolaska i vremenom kraja. Ako sve zoveš „čas”, subota izgleda kao kazna, a ne kao dogovor.

Probu najavi bar nedelju dana ranije, ne u petak za subotu. Ako menjaš vreme redovnog časa da bi stala proba, to je pomeranje i ide posebnom porukom, kao u tekstu o obaveštenju o pomeranju časa. Ne krije se u rečenici „ostaćemo duže”.

Koliko proba ima smisla

Za malu predstavu u školi dovoljno je nekoliko proba, ne mesec svakodnevnih. Ako proba pojede sve redovne časove, deca koja su došla zbog igre ostanu samo zbog teksta. Drži bar deo redovnog termina za ono što nije komad. Predstava je rezultat perioda, ne zamena za školu.

Tekst i šta se radi kod kuće

Tekst neka bude kratak. Dete pamti nekoliko rečenica, ne stranu. Podeli ga na vreme, na papiru ili u poruci, sa imenom uloge. Kod kuće roditelj može da sasluša. Ne prepravlja rečenice „da zvuče prirodnije”, jer onda na probi troje dece ima tri verzije iste replike. Reci to jasno na početku, jednom, bez predavanja o pedagogiji.

Ako dete tekst ne donese dve probe zaredom, ne praviš scenu pred grupom. Skrati mu ulogu ili mu daš rečenicu koja staje u jedan dah, i nastaviš. Predstava ne čeka savršenstvo. Čeka da svako ima nešto što može da izgovori ili uradi na dan kada roditelji sede.

Uloge da niko ne sedi ceo komad

U maloj grupi svako dobija zadatak: rečenicu, ulazak, predmet, ili scenu u kojoj je sa drugima. Glavna uloga nije nagrada za dete koje najglasnije čita. Ako je podeliš tako, ostali nauče da škola glume bira jednog. Rotacija kroz godinu, ili više kratkih scena umesto jednog dugog komada, drži pažnju na grupi.

Dete koje neće na scenu taj put i dalje dolazi na čas. Predstava nije uslov članarine. Reci roditelju koji traži veću ulogu da uloga prati tekst koji dete može da iznese, ne želju sa tribine. Taj razgovor je kratak i pre proba, ne u hodniku na dan predstave.

Roditelj koji hoće da sedi na probi obično hoće da pomogne. Proba nije čas za publiku. Ako uđe, dete glumi za njega, a ne za scenu, i tekst se raspadne čim neko sa strane dobaci rečenicu. Reci da je proba zatvorena, a da predstava ima mesto za gledanje. Izuzetak je dete koje prvih minuta ne ulazi u salu bez roditelja: roditelj ostane do ulaska, pa izađe. Ne ostaje do kraja da režira.

Dan predstave

Predstava staje u tvoju salu ili u malu salu koju već znaš. Ne treba ti pozorište da bi roditelji videli čas koji je postao scena. Jedan termin, jedna grupa ili dve ako dele komad, i kraj u vreme koje si napisao. Kostim je ono što dete ima: šešir, šal, tamna majica. Spisak pošalji nedelju dana ranije, da niko ne šije noć pre.

Ovo nije godišnji koncert plesne škole, sa binom, koreografijom i programom od sat vremena. Ako već praviš takav nastup za ples, ne pretvaraj glumu u isti kalup. Razlika je opisana i u tekstu o godišnjem koncertu plesne škole: tamo je nastup sezone, ovde je jedna predstava grupe. Ako želiš još manji oblik, sto i roditelji na stolici su dovoljni, kao na javnom času na kraju polugodišta.

Snimanje

Telefoni na dan predstave dogovori unapred. Ako pristanak za snimanje nemaš, tražiš ga pre, ne dok se zavesa ne diže. Dete bez pristanka ne ide u kadar koji šalješ drugima. Kako taj pristanak da stoji napisan, vidi u tekstu pristanak za fotografije dece. Na samoj predstavi tebi je važnije da scena traje, nego da svako ima isti kadar.

Šta ulazi u članarinu

Redovni časovi su članarina. Proba koja zameni redovni čas ne nosi novu cenu. Poseban trošak postoji samo ako nešto stvarno kupuješ ili iznajmljuješ: sala koja nije tvoja, ili jednostavan materijal za scenu. Primer: 1.000 RSD po detetu. Ako ostaješ u svojoj sali i u običnoj odeći, nema dodatne stavke, i nema „simboličnog” iznosa koji niko nije video pre najave.

U Klasiku redovni čas i dodatna proba ulaze u isti raspored grupe, a u belešci uz taj dan piše da je subota proba, ne novi kurs i ne nova članarina.

Zaključak

Škola glume za decu drži čas, probu i predstavu odvojeno. Tekst je kratak, uloga postoji za svako dete, roditelj kod kuće sluša a ne prepravlja. Predstava ima datum, kraj i spisak onoga što dete nosi.

U edukativnom centru koji pored jezika ima i scenu važi isto: jedan raspored, jedna predstava, i niko ne sazna za subotu u petak uveče.

Česta pitanja

Da li je svaki čas ujedno i proba za predstavu?

Ne. Veći deo godine čas je vežba: glas, ulazak u scenu, kratka igra. Proba počinje kada postoji tekst i datum predstave, i tada deo časa ili poseban termin ide na tu scenu. Ako od septembra svaki čas zoveš probom, deca se umore pre nego što tekst uopšte stigne. Datum probe piše u rasporedu.

Kako roditelj pomaže oko teksta, a da ne režira?

Kod kuće može da sasluša tekst, da podseti na red i da ne ispravlja „da zvuči bolje”. Uloge i pauze ostaju na času. Ako roditelj prepiše tekst ili doda rečenice, na probi dete ima drugi komad od grupe. Reci to na početku ciklusa, jednom, da pomoć ostane čitanje naglas, ne nova režija.

Šta ako dete ne želi glavnu ulogu?

Dobije manju, sa malo teksta ili sa jasnim zadatkom na sceni, i ostaje u predstavi. Škola glume nije takmičenje ko ima više rečenica. Dete koje stoji sa strane ceo komad nauči da mu tu nije mesto. Ako baš neće na scenu taj put, ostaje na času, a predstava nije uslov da grupa postoji.

Da li predstava ulazi u cenu članarine?

Redovni časovi ulaze u članarinu. Poseban trošak, ako ga ima, napiši unapred: sala van škole, jednostavan kostim ili osveženje. Primer takvog troška: 1.000 RSD po detetu, samo ako stvarno nešto kupuješ. Ako predstava ostaje u tvojoj sali i u običnoj odeći, nema posebne naknade. Broj je primer.